На Електротехничком факултету Универзитета у Источном Сарајеву данас је одржан научни симпозијум поводом 100 година од открића квантне механике.

На Електротехничком факултету постављена је и изложба о српском физичару и математичару Милеви Марић Ајнштајн, коју организују ова високошколска установа и Савез иноватора Републике Српске.

На симпозијуму су говорили професори Жељко Пржуљ, Дејан Гвоздић и Милан Пантић.

Декан Електротехничког факултета Универзитета у Источном Сарајеву Божидар Поповић рекао је да је овај научни симпозијум, први, не само у Републици Српској, него и у региону и Европи.

- Данас обиљежавамо 100 година квантне механике и поносан сам што се то одржава на Електротехничком факултету. За данашњи дан смо приредили, заједно са Савезом иноватора Републике Српске, изложбу о нашој Милеви Марић Анштајн, која је такође, можда директно, можда индиректно заслужна за дијелове овакве теорије – рекао је Поповић.

Према његовим ријечима, теорија квантне механике је јако интересантна, а професори који учествују на симпозијуму су рекли нешто више о самој теорији квантне механике.

Физичар Жељко Пржуљ, професор је на Електротехничком факултету у Источном Сарајеву од 1998. године и предаје два предмета, Физику материјала и Нанонауке и нанотехнологије. Пржуљ је први написао уџбеник из Нанонаука и нанотехнологија на српском језику.

Према његовим ријечима, Уједињене нације су 2025. годину прогласиле међународном годином квантних наука и квантних технологија.

- Квантна механика је једна револуционарна теорија, која је радикално промијенила наше гледање на стварност, на наше поимање узрочности и детерминизам. У квантној механици честица може бити и талас, може бити истовремено и на једном и на другом мјесту, дакле она је срушила класични поглед на стварност – рекао је Пржуљ.

Квантна механика је, како он каже, темељ модерне физике и буквално је темељ свих модерних технологија које су обиљежиле 20. вијек.

- Без квантне механике  нема ни полупроводника, ни полупроводничких технологија, нема ни ласера, нема ни наноотехнологија, нема ни магнетних меморија, процесора, магнетне резонанце, значи, гдје се год окренемо квантна механика је теоријски оквир који објашњава појаве и процесе у микросфери – рекао је Пржуљ.

Дејан Гвоздић, профеосор Електротехничког факултета у Београду, рекао је да широј јавности влада увјерење да је квантна механика доста апстрактна наука, те да многи не виде корист од ње.

- Квантна механика у данашњем тренутку омогућава да се развију многе технолошке дисциплине, у овом тренутку информационо-комуникационо друштво у коме живимо, заснива се на многим достигнућима везаним за квантну механику – рекао је Гвоздић.

Како каже Гвоздић, оно што очекује и вјерује да ће се десити, јесте да ће доћи до одређене интеграције квантних рачунара и вјештачке интелигенције, па ово што данас видимо као вјештачку интелигенцију, биће увертира у читаву причу.

Редовни профеосор Природно-математичког факултета у Новом Саду Милан Пантић и гостујући професор Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву рекао је да је наслов његовог предавања „Упознајмо квантни свет“.

- Како то квантна суперпозиција утиче на нашу стварност? Квантна физика доноси мноштво тога што ми кажемо мистерија парадокса, чуда. Она мења нашу стварност – рекао је Пантић.

  Како каже Пантић, квантна механика је „растурила“ у парампарчад здрав разум.